Dan osmi Turnu Severin – Dolovo (237km i 1296mnv), zatim zbog nevremena autom do Pančeva
6h buđenje, ali ovog puta prilično nasilno. Ispostavilo se da se naš kvazi kamp nalazi tik uz stazu kojom prolaze kamioni na putu ka nekakvoj šljunkari, te je od 6h buka postala nesnosna. Nakon pakovanja, u 6:30 krećemo ka Oršavi.
Ovde se naš put kao homogene grupe završava, iz nekoliko razloga put nastavljam sam. Radovi na putu duž Dunava između Turnu Severina i Oršave otežavaju kretanje, semafori postavljeni na svakih nekoliko stotina metara, naizmenično propuštaju vozila iz suprotnih smerova.
Na 28. km vožnje ulazim u Oršavu (80mnv). Prolazim čitavom dužinom keja, gradić sa fantastičnom pozicijom. Pokušavajući da shvatim kuda treba da idem, otkrivam da greškom nisam učitao mapu ovog dela Rumunije. Pronalazim ostatak ekipe i fotografišem Ivinu mapu kako bih se dalje mogao snaći. Put od Dunava vodi uzbrdo i na 3km od Oršave izbijam na prevoj (230mnv), zatim sledi spust u dužini od 5km i cesta ponovo počije da prati tok Dunava.
Na 52. km današnje vožnje stižem do, u steni uklesanog, lika Decebala, mnogo puta sam ga gledao sa naše strane, sada prvi put mogu da ga osmotrim izbliza.
Predamnom je Kazan, ne mogu dočekati da ga, kao i Miroč vidim sa suprotne strane. Nažalost put sa rumunske strane kroz Kazan prolazi samo malim delom, a zatim se penje u brda i Dunav se do izlaska iz Kazana gubi iz vida. Uspon počinje iz mesta Dubova, zatim se sa 80 mnv penje do 200m gde je prevoj, a onda sledi spust i na 62. km ponovo vozim kraj Dunava.
Predstoji 10 km veoma monotone vožnje novim, pustim asfaltnim putem do krivine na Dunavu pred Donjim Milanovcem. Žega je jeziva premda je tek 10:30, nailazim na izvor kraj puta, punim vodu, kvasim glavu, a u valovu hladim stopala. Iz suprotnog smera stiže dvoje na biciklima, devojka i maldić iz Slovačke, potpuno sagoreli, vidi se da im već nije ni do čega. Pošli su iz Budimpešte, planiraju da za oko mesec dana stignu do Crnog Mora.
Nakon što put, kao i Dunav zaviju na desno, predamnom se pojavljuje Donji Milanovac. Za razliku od puta sa naše strane, gde put neprestano goredolira i prolazi kroz brojne tunele, sa rumunske strane put se praktično nalazi na devedesetometarskoj izohipsi, te je vožnja daleko brža i lakša. Predeli sa naše strane su daleko zanimljiviji, ali upravo zato je pogled sa rumunske strane daleko lepsi. Na 82. km ulazim u mesto Svinita, prvo mesto još od Oršave koje nije potpuno pusto, na moju žalost, pošto me sa zidina nad putem klinci gađaju, na sreću bezuspešno, kamenčićima.
Vozim pokušavajući da prepoznam mesta sa naše strane Dunava, odavde se odlično vidi nova konstrukcija nad nalazištem Lepenski Vir.
Na 100. km predamnom se nalazi grad duhova. Nekada očigledno vrlo aktivno mestašce sa nekakvom industrijom na ulazu, danas je potpuno napušteno. Fabrike, zgrade, sve izgleda kao u filmu “Dan posle”. Vozeći dalje ubrzo prolazim i kroz mesto Berzeasca.
Sledi 24km borbe sa suncem i usijanim asfaltom, i konačno se nalazim naspram tvrđave Golubac, 1 sat je poslepodne. Put vodi ka Moldova Veche gradiću, atmosfera na putu krajnje je depresivna, uz put se ređaju napuštena naselja i zarđala fabrička postrojenja, a povremeno me pretekne i po koji automobil. Kao da je vreme ovde stalo kada je Čaušesku završio sa svojom vladavinom. Prolazim pored ostrva Moldova Veche, zatim se sa mog puta odvaja put ka Moltova Noua-oj. Na 138. km vožnje put ulazi u mesto Moldova Veche, prošavši kroz ovaj gradić, ujedno i prvo “živo” naselje u poslednjih stotinak kilometara, nastavljam ka Požeženi (Pojejena). U Požeženu ulazim 10-ak minuta pre 2h, nalazi se na 145km od sinoćnog kampa. Požežena je poslednje naseljeno mesto kroz koje ću u Rumuniji proći, naseljeno je pretežno srpskim življem. To je ujedno i poslednja tačka na mojoj virtuelnoj devedeset metarskoj izohipsi, odavde put počinje da se penje. Uspon dug oko 10km vodi kroz gustu šumu, nešto nalik automobilskom putu do vrha Avale. U okviru parka se nalazi izvor reke Nere.
Prevoj se nalazi na 392mnv što je ujedno i tačka izlaza iz parka prirode Portile de Fier (naški rečeno Gvozdena kapija). Na prevoju sam u 10 do 3. Sledi 5km spusta do visine od 150m. Tokom poslednjih 15 km srećem 10-ak biciklista podeljenih u 3 grupe, svi dolaze iz smera suprotnog mome. Po završetku spusta preostaje 4km do granice, koju prelazim u pola 4 po rumunskom vremenu i dobijam bonus sat vremena ušavši u Srbiju.
Prošavši kroz Kaluđerovo savlađujem kraći uspon odakle sa 205mnv počinje blagi spust, putem pravim kao strela koji kroz suncokrete silazi do visine od 110mnv. Na 11km od Kaluđerova ulazim u Belu Crkvu i krećem u potragu za najbližom prodavnicom, jer sam već desetinama kilometara na rezervi sa energijom. Još u Oršavi sam potrošio poslednje leje, tako da poslednjih 145km vozim na 2 bonžite, 1,5l nekakve gazoze fluoroscentne boje kupljene u Oršavi koju dopunjujem vodom kada imam prilike gde da je natočim. Konačno mogu kupovati za dinare i odmah napadam frižidere sa sladoledima, guaranom i akva vivom hidroaktiv. Vozim dalje, sada već dobro poznatim putem, koristim sve prečice koje znam. Ipak najavljeno nevreme me polako sustiže, a vetar koji već mitski biciklistima duva uvek u lice me usporava. U Mramorku me konačno sustiže kiša koja se do ulaska u Dolovo konačno pretvara u pravi potop, te sam prinuđen da pozovem AMS u vidu svoga oca kako bih uspeo da se dovučem do kuće. 5:30 je, a ja sam prevalio 237km ovog dana. Put se konačno završava. Moje saputnike nevreme sačekuje na granici, koju zbog nestanka struje ne uspevaju da pređu naredna 2 sata. Do granice po njih dolazi naš prijatelj sa kombijem.
Detaljna mapa staze
Visinski profil staze
