Dan 4. (23.7.2013.).

Bovec - Tolmin - Most na Soči

Ovo je dan za koji je planirana mala kilometraža, ali mnogo mesta koje treba obići u kanjonu Soče. Pre desetak godina ovde sam tokom dva uzastopna leta pohađao kurs kajaka na divljim vodama. Tada sam imao prilike da dolinu Soče detaljno obiđem kajakom i biciklom, pa nisam mogao dočekati trenutak da svoje iskustvo prenesam svojim saputnicima.

Kamp napuštamo nešto pre 10h.

Obilazimo Bovec, a zatim krećemo ka Trnovu ob Soči.

Put prati tok Soče i ubrzo prolazimo pored vodopada Boka (sa svojih 18m širine i 144m visine verovatno najmoćniji vodopad u Evropi). Vodopad se nalazi na nekoliko stotina metara od puta kojim prolazimo, ali i to je dovoljno da nas impresionira.

Sa mostova koji povremeno presecaju Soču posmatramo kajakaše koji u "jatima" krstare rekom. Lagano stižemo do odvajanja ka koritu rečice Sušec.

Prvobitni plan je bio da odemo na kenjonig na Sušecu, ali smo od toga odustali kako bi  što više mogili videti tokom ovog dana.

Nastavljamo ka Trnovu ob Soči gde napuštamo asfaltni put kako bi slapu Kozjak prišli "odozgo". 

Put od Trnova je ispao potpuno drugačiji od onoga što pamtim iz 2003-2004.

Možda je glavna razlika bila to što sam tada vozio planinski bicikl, a jedini teret je bila boca vode, a sada smo tuda išli turing biciklima natovarenim opremon teškom 20-30kg. Sve u svemu, po prvi put od kada Mazohisti voze ture bili smo prinuđeni da neke deonice uzbrdo guramo, a na nizbrdicama ne uživamo već preživljavamo. Ovu deonicu dugu svega 5.9km prešli smo za neverovatnih 1 sat i 5 minuta, pri čemu treba napomenuti da je početna nadmorska visina bila 315m, a završna 302m.

Ipak, ono što nas je dočekalo bilo je vredno svakog truda. Slap Kozjak visok je 15m i kroz otvor u steni obrušava se u pećinsko jezero.

Naravno, koristimo priliku da se okupamo u ledenoj vodi što nam vraća energiju iscrpljenu na neplaniranom ofroudu.  

Pošto smo se dokopali asfalta, umesto uobičajenim putem preko Kobarida i Tolmina krećemo levom obalom Soče, gotovo praznim putem ka sledećem cilju, Tolninskim koritima. Do Korita stižemo u 16:45. Krajnje je vreme za ručak, a na samom ulasku u park nameće nam se kafana. Dok čekamo ručak, naručujemo turu za turom piva.Tada nas potpuno nenajavljeno zadesi kratkotrajno nevreme sa gradom, stvari lagano izmiču kontroli. Za stolom nam se priključuje vlasnik kafane ispitujući nas o tome šta smo do sada prošli i kakvi su nam planovi.

Na kraju razgovora poklanjamo mu Les Masochistes majicu, a on nas zauzvrat u park "Tolminska korita" uvodi besplatno kao svoje goste. Na tom mestu sam do tada bio 5 ili 6 puta, ali pod uticajm predhodnih dana i nekoliko popijenih piva ovog puta utsci su daleko snažniji.

Obilazak završavamo tek u 20h i krećemo ka Mostu na Soči, mestu planiranom za prenoćište.  Tu stižemo u 20:30. Svi smo saglasni da bi smo mogli pojesti nešto slatko pre potrage za kampom. Naravno, kao i svuda u Sloveniji, posle 20h ništa ne radi pa nakon detaljnog obilaska mesta nalazimo jedino mesto koje nije zatvoreno, pekaru.  U pekari nema sladolada, pa svi uzimamo burek :-). Dok čekamo na kasi neko nam se obraća. To je čovek u čijoj smo pekari večarali dan ranije u Bovecu i došao je u posetu svom bratu koji drži pekaru u kojoj se upravo nalazimo. Treći brat takođe ima pakaru u centru nekog obližnjeg mesta. Pozdravljamo se kao najrođeniji. Časte nas čokoladicama i svim slatkim pecivom koje je preostalo u vitrini. Večeramo na ivičnjaku ispred pekare i krećemo u potragu za kampom. GPS tvrdi da na 10-ak km postoji kamp, krećemo ka njemu. Nakon 4km primećujemo da vozimo u suprotnom pravcu od onog planiranog za sutra. Zbog toga koristimo prvu priliku da se isključimo sa glavnog puta. Pronalazimo livadu oivičenu balama sena i na njoj smo sa puta neprimetni. Pošto je već 21:30, postavljamo šatore i odlazimo na spavanje.

prešli smo 54km

i napravili 681m vertikalnog uspona

preuzmite gpx trek log za četvrti dan