Dan treći 24.7.2012.
Vlkanova (SK) – Banska Bistrica – Donovali – Ružomberok – Liptovski Mikulaš – Liptovski Trnovec (SK)

Pokret u 7:25. Već na 9. kilometru, na periferiji Bistrice pravimo prvu pauzu za pranje zuba, umivanje i doručak. Nakon 30 minuta nastavljamo ka centru grada.

Obilazimo staro gradsko jezgro, na pijaci se snabdevamo voćem i polazimo ka Niskim Tatrima. Na 15. km vožnje konačno otpočinje uspon na Stare Gore (Stare Hory). Za razliku od prethodnih dana, ovog puta vozimo daleko prometnijim putem (Bistrica – Ružomberok), mada i dalje manje opterećenim od puteva na koje smo po Srbiji navikli. Tokom uspona vozimo duž deonice toliko strme i prave da se na njenom kraju nalazi proširenje oivičeno betonskim bedemima i nasuto šljunkom, namenjeno kamionima čije kočnice nisu uspele da dovoljno uspore vozilo. 

Na prevoj stižemo u 13h, na 38. km vožnje. Prevoj  je na 980mnv.

Tu je smešten turistčki centar Donovali. Vreme je za manji obrok i pivo. 

Okrepljeni odlazimo biciklima do obližnjeg vrha (1048mnv) kako bi smo imali bolji pogled na Niske Tatre. Turisti ovde planinu obilaze tako što uzbrdo pešače, a nizbrdo voze trotinete sa velikim točkovima. U 14:30 započinjemo spust ka Ruzomberoku.

Predstoji nam 28km konstantnog spusta do Ruzomberoka koji se nalazi na  480mnv. Usput pravimo kraću pauzu kako bi smo utolili žeđ ispred pordavnice pored puta.

U Ruzomberok stižemo u 16h. Ne previše zanimljiv, industrijski gradić, međutim predeli postaju fantastični već na gradskoj periferiji.

Na jednom račvanju puteva 10km nakon što smo napustili grad, unosim pogrešnu sledeću tačku puta u GPS. Umesto laganih 15-ak  kilometara duž jezera Liptovska Mara mi vozimo 25 kilometara uspona i spusteva. To nam dodaje još oko 350m visinskog uspona za taj dan. Konačno, u 18:30 spuštamo se u Liptovsky Mikulaš (mesto u kome verovatno žive svi Romi Slovačke, do sada ih nismo viđali, ali ovde ih je na hiljade). Predstoji nam još 5km vožnje kroz saobraćajnu gužvu do našeg kampa na jezeru u mestu Liptovsky Trnovec.

Nažalost, u kamp, zbog gomile papirologije koju smo morali regulisati kako bi smo dobili svojih 5 kvadrata zemlje za ovu noć, ulazimo tek u 19:20. Prekasno je za kupanje u jezeru, a to nam je bila celodnevna vodilja. Ipak, kamp ima 2 solidna “restorana” tako da se odmah nakon postavljanja šatora i tuširanja bacamo na klopu i piće. Ovde otkrivamo čari kofole (omiljenog bezalkoholnog pića bivše ČSSR). 

Ukupno prelazimo 106km tog dana.

 

preuzmite gpx trek log za treći dan

pređi na: